Koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge i kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare… Kako nas država i njeni ministri obmanjuju po principu stotina izgovorenih laži koje postaju istina može se pokazati na bezbroj primera, pa i na odnosu prema poljoprivrednicima i poljoprivredi. Znaju paori dobro da je kategorija istine postala prevaziđena, ali odavno nije bilo da im neko baš ovako zamazuje oči.
A niko nije toliko slep kod očiju da nije video kako je ovog leta bilo na njivama – usevi i zemlja sprženi, prinos u najmanju ruku prepolovljen, šteta procenjena na milijardu evra. Od letos država najavljuje najpre zbrajanje štete a onda i pomoć poljoprivrednicima. Od letos obećava, a od jeseni pribegava gebelsovskoj taktici, koja se, ako ni zbog čega drugog, barem sudeći po tome što paori ćute i ne bune se, pokazala efikasnom: govori kako je pomogla – a nije.
Nikakav zvaničan podatak o visini štete od suše vlast nije obnarodovala. Ne zna se zapravo na kraju da li je gubitak poljoprivrednika i države pola milijarde evra, milijardu ili više od toga. Da je štete bilo – bilo je, jer ne bi u suprotnom obećavali pomoć. Zasedala je tim povodom republička vlada, sastajala se i pokrajinska, a bile su i dve zajedničke sednice, sa kojih je poručeno da procene gubitaka i adekvatna pomoć samo što nisu. Poljoprivrednici, međutim, kažu da je nisu dobili. Umesto obećanog jeftinijeg dizela, ušli su u jesenju setvu s najskupljim gorivom u regionu. Umesto oslobađanja od poreza, ovih dana stiže im na naplatu namet na imovinu veći nego lane. Olakšice kod plaćanja PIO doprinosa i naknade za odvodnjavanje više niko i ne pominje.
Dok sneg ne pokrije i njive i obećanja
Prošla je žetva, prošla je i setva – najvažniji poslovi u poljoprivredi, a oni koji su čekali da se silne izjave nadležnih u Republici i Pokrajini sprovedu u delo, ostali su na cedilu. Da ironija bude veća, ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, govoreći o ublažavanju posledica suše, reče pre nekoliko dana da je do sada primenjeno šest mera koje su bile usmerene na pomoć u jesenjoj setvi ili otkupu poljoprivrednih proizvoda. Rekao je, doduše, i da ne zna kada će biti doneta mera kojom se poljoprivrednicima pomaže pri nabavci goriva jer se o tome još razgovara sa Ministarstvom finansija. Dokle? Dok sneg ne pokrije i njive i obećanja.
– Do nas nije stiglo ništa od toga što je pominjano kao podrška u ublažavanju gubitaka. Poljoprivrednici ništa nisu dobili. Bilo je razmene pšenice preko Direkcije za robne rezerve ali to je išlo zemljoradničkim zadrugama i povlašćenim firmama. To do malih i srednjih poljoprivrednika nije došlo. Ni mali prst nam država nije pružila. Davimo se, svake godine smo sve siromašniji i sve manje rentabilni zbog države koja već pet godina drži cene u depresivnom stanju – oko 60 odsto su niže nego što su bile tada – ukazuje u razgovoru za VOICE poljoprivrednik Jovan Negovan iz udruženja “Pančevački ratari”.
On kaže da su poljoprivrednici okupljeni u ovom udruženju očekivali od države barem toliko da od njih više uzima.
–Ne treba da nam da novac, ali može da nas oslobodi enormnih dažbina. Recimo, mogla je i trebalo je da dizel gorivo oslobodi 50 odsto nameta koji su sada 80 dinara po svakom litru (akcize, takse i PDV), i zbog kojeg je naše gorivo najskuplje. Pa neće roditi samo nama, rodiće državi, a ona će se hvaliti povećanim BDP-om i spoljnotrgovinskim bilansima. A kako možemo kvalitetno posejati i zasnovati novu proizvodnju u ovim uslovima? I sad država ima dobit, jer je nas odrala. Niko u Evropi ne bi ušao u poljoprivrednu proizvodnju u ovakvim uslovima – kaže Negovan. – Kada vam u ovakvim uslovima ne pomaže, šta možemo očekivati? Očigledno, nema političke volje i bilo kakvog interesovanja za probleme poljoprivrednika.
“Pančevački ratari” zajedno sa drugim poljoprivrednim udruženjima tražili su od Vlade Srbije u par navrata hitne mere, uz proglašenje elementarne nepogode, prvenstveno od suše, sa svim elementima socijalne, egzistencijalne i radno-profesonalne zaštite, navodeći da je šteta na kukuruzu u Banatu iznosila najmanje 70 odsto, i da je finansijski krah ratara ove godine iskazan negativnim bilansom i kod ostalih kultura.
Realna ali naivna očekivanja
Osnovni zahtev “Pančevačkih ratara” bio je značajno umanjenje dažbina “koje podsećaju na danak turskih dahija” i koje su, ocenili su u udruženju, ekstremno visoki, a neki i nezakoniti.
Sve što je navedeno u paorskim zahtevima, predstavnici Vlade Srbije su i obećavali. Najpre, otpis naknade za odvodnjavanje u prošloj godini (kamate i osnovice). U Udruženju ukazuju na to da se ta naplata zasnivala na uredbi Vlade Srbije – pritom ne uvažavajući zakon o vodama, pa samim tim, kako kažu, i ne postoji zakonsko pravno dejstvo. Takođe, tražili su i otpis ove naknade u 2017. godini, iako je ona sada u nadležnosti vodoprivrednih preduzeća kao javnih preduzeća države Srbije. Bilo je reči i o tome da će se PIO doprinos staviti u status mirovanja za celu 2017. godinu (oko 72.000 dinara po svakom registrovanom gazdinstvu).
–Imajući u vidu i to da su subvencije poljoprivrednicima toliko minorne da manje ne mogu biti, i gotovo su pred ukidanjem, jer su najniže u Evropi (svega 17 evra po hektaru za biljnu proizvodnju), naše očekivanje da će država izaći u susret bilo je realno. Ali i naivno – kaže Negovan.
Ništa od rasta privrede od tri odsto
U biltenu “Makroekomske analize i trendovi” (MAT) navedeno je da se zbog problema u poljoprivredi i energetici neće ostvariti predviđeni rast privrede od tri odsto do kraja godine. Ekonomisti ukazuju na to da je suša pogodila i druge, mada ne jako kao nas s obzirom na veći udeo poljoprivrede u našem BDP-u. Otprilike da će na naš BDP uticati negativno 0,8 do jednog procentnog poena, dok će zemlje u okruženju smanjiti BDP za oko 0,4 procentna poena.
Kada je o padu poljoprivredne proizvodnje reč, analitičari, imajući u vidu podatke zavoda za statistiku, dolaze do toga da je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,278 miliona tona, što je za 21 odsto manje u odnosu na proizvodnju u 2016. godini. Očekivana proizvodnja kukuruza je 4,022 miliona tona, što je za 45,5 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se manja proizvodnja šećerne repe (6,3 odsto), suncokreta (13 odsto), soje (20 odsto).
U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se manja proizvodnja jabuka za 6,6 odsto i manja proizvodnja šljiva za 28,6 odsto. Inače, konačni statistički podaci o biljnoj proizvodnji u 2017. godini biće dostupni u toku marta 2018.
Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata takođe kaže da su ratari verovali u to da će dizel biti jeftiniji 25 do 30 dinara, kako se govorilo od Vlade do lokalnog nivoa.
– Nikakav vid pomoći nije se desio. Ni lokalna samouprava u Zrenjaninu, a koliko nam je poznato, ni u drugim banatskim opštinama, ništa nije uradila. Naprotiv, upravo nam stižu rešenja o porezu na imovinu i to veći od lanjskog. Ionako se taj porez obračunava na nekorektan način, jer se uzima u obzir tržišna vrednost poljoprivrednog zemljišta. Kako se može proceniti ta vrednost? Pa mi poljoprivredno zemljište doživljavamo kao osnovno sredstvo, prihodujemo onoliko koliko s njega uberemo. Ali to je samo delić kompleksnog problema koji opterećuje poljoprivrednu proizvodnju, naročito u ovoj teškoj godini – kaže Vukov.
Dodaje da su njive kako-tako zasejane, da nije poštovana agrotehnika, jer to finansijska situacija nije dozvoljavala, pa je pitanje šta ćemo dogodine žnjeti. Da je lokalna samouprava zaista mogla da uradi nešto, pokazuje primer Srbobrana, koji je od donatora obezbedio seme pšenice za ratare koji su imali gubitke zbog suše.
– Poljoprivrednici koji imaju aktivni status, gazdinstva do dva hektara i prebavilište na teritoriji opštine Srbobran imali su pravo na pomoć u vidu semenske pšenice. To je bila pomoć za manje poljoprivredne proizvođače, koji su i najugroženiji. Smatrali smo da njima najpre treba izaći u susret kako bi kvalitetnije obavili setvu hlebnog žita. Na raspolaganju su bile 82 tone semena, za oko 150 poljoprivrednika sa teritorije opštine – kaže za VOICE Relja Kurjački, član opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.
Seme pšenice je, kako kaže, posejano pre optimalnog roka. Prema rečima Kurjačkog, u planu su slične akcije i za prolećne poljoprivredne radove na teritoriji ove opštine jer su posledice suše ozbiljne.
Navodnjavanje – ludom radovanje
„Posao države nije da kompenzuje svaku štetu od suše, već da stvori uslove da štete u budućnosti bude što manje, a mi to radimo preko izgradnje sistema za navodnjavanje ali i novog sistema protivgradne zaštite koji bi trebalo da bude operativan sledeće godine“, jedna je od poslednjih izjava ministra Branislava Nedimovića vezana za sušu. Verovatno je, govoreći o navodnjavanju, ministar na umu imao “veliki projekat” u selu Mađa kod Zrenjanina, gde će se 17 kilometara dug kanal za odvodnjavanje pretvoriti u dvonamenski, pa će, kako je najavljeno, po potrebi služiti i za navodnjavanje. To je, veli ministar (četvrti po redu koji navodnjava arapskim kreditom), početak ralizacije posla za koji smo od Ujedinjenih Arapskih Emirata uzeli zajam od stotinu miliona dolara.
–Ne vidim da je, imajući u vidu radove na teritoriji zrenjaninske opštine, reč o istinskom ulaganju. Više to liči na redovno održavanje kanalske mreže. Imam kanal pored njive, ali izlišno je pričati o navodnjavanju dok se ne elektrificira atar. Bez struje nema rentabilnog navodnjavanja – kaže Slavko Vukov i naglašava da se, kada se ozbiljno razmišlja o toj investiciji, moraju imati odmereni i opravdani planovi. – U poslednjih 18 godina ovo je šesta suša koja je pogodila srpsku poljoprivredu i useve poljoprivrednika. Svakako nije najveća, ali njena učestalost i intenzitet trajanja veoma zabrinjavaju. Država mora da iznađe način da se izbori ne samo sa sušom, već i klimatskim promenama koje se sve češće manifestuju i negativno utiču na prinose u poljoprivredi.
“Sledeće godine ćemo se svi hvatati za glavu”
U drugim delovima Vojvodine, sličnih inicijativa nije bilo. U ataru Žednika završena je setva, ali već je pre toga dobar deo površina nauštrb pšenice preuzela uljana repica, koja je, kažu ratari, isplativija pa možda i sigurnija od hlebnog zrna.
– Setva pšenice je gotova, a obećana pomoć je izostala. Lepo je bilo vreme, kukuruz je skinut i krenulo se u setvene poslove, a nije se čekalo jeftinije gorivo, đubrivo i seme koje su najavljivali nadležni i u Pokrajini i u Republici. Od toga nije bilo ništa, a mnogo bi nam značilo da smo imali subvencionisan repromaterijal nakon ogromne štete koju smo letos pretrpeli. Znalo se pre tri meseca šta nas čeka i niko ništa nije preduzeo – kaže za VOICE poljoprivrednik iz Novog Žednika Miroslav Ivković.
Po njegovim rečima, bio bi najefikasniji način da država pomogne poljoprivrednicima da je dala 30 odsto subvencionisano đubrivo, gorivo bez akciza i seme. Ovako, pšenica je posejana ali je agrotehnika, i ona osnovna, izostala pa će biti i prinos umanjen, kaže on. – Posledice suše i zanemarivanja poljoprivrednika videćemo tek dogodine i tada ćemo se svi hvatati za glavu.
Komentarišući najave da će država eventualno da pomogne paorima, tako što će umanjiti naknade za odvodnjavanje, a bez drugih mera pomoći, Ivković ocenjuje da je to bacanje prašine u oči.
– Ako bi nam prolongirali tu obavezu na godinu dana, ništa ne bismo dobili, jer bi nam potom stiglo i odvodnjavanje na naplatu, i to u dvostrukom iznosu, tako da nam ne bi bila neka olakšica. Nijedan nam namet nikad nije skinut, pa sigurno neće ni taj – veli on.
Slađana Gluščević (VOICE)
Naslovna fotografija: Dragan Gojić
